The Show Must Go On...

Najveća hrabrost je prkositi boli,živeti s njom,nikad je ne pokazati drugima i uprkos njoj veseliti se životu i buditi se svako jutro oduševljen danom koji dolazi.



26.11.2013.

Što meje taj čovek više terao da patim, ja sam ga jače volela. Čudan život, a?

...Od tada više ne stajem.
Zamalo me ubila spoznaja da postoji neko sličan meni, neko ko odlazi, neko koga ne mogu ostaviti ukopanog u mestu,iza sebe dok odlazim.
On je bio takav,ali nije mu uspelo da ode od mene.
Ja ipak odlazim malo bolje.

16.11.2013.

?

Vise ne znam ni sta je ovo sto osecam prema tebi. Jesam li zaljubljena? Ili mi je samo sujeta povredjena? Ne mogu da se pomirim sa tim da si ti jedini koji mi se "izmigoljio",da tebe nisam uspela da promenim,da nisam ostavila nikakav trag..To najvise i zaboli. Tvoja ravnodusnost. Sve bih podnela..I ruzne reci,i svadje,i psovke...Samo ne taj pogled bez emocija,taj osmeh,prelep,savrsen,ali iza koga nema nista,praznina. I kako dalje? Da li da se borim? Nekad mislim da mi treba jos samo malo,mrvica,a nekad da je sve uzalud,da gubim vreme...Bolii. Eto,ne znam kako dalje.

05.11.2013.

Takva sam i ja.

Potresala sam se zbog mnogih žena oko njega.
Ponekad pomislim da sam se više interesovala za njih nego za njega.
Neke su bile,zaista prelepe.Mnoge su imale punije usne,lepšu kosu i veće grudi od mene.
Bilo je i onih uspešnijih i bogatijih.
Imale su diplome dobrih fakulteta,izgrađene karijere,u oktobru garderobu iz decembarskog britanskog Voga.
Bilo je i onih,nalik njemu,nadmenih.Bilo je i onih prijatnih i nasmejanih.
Bilo je i onih od kojih sam najviše strahovala.Potpuno običnih.
Kakve god bile,živela sam za to da čujem neki njihov lapsus,ugledam pocepanu čarapu koja proviri ispod suknje,ili okrnjeni lak na njihovim noktima.
Bilo je i onih koje su imale sve.Osim njega.Ustvari,takve su sve.Takva sam i ja.

26.10.2013.

Odćuti mi dobro o svemu, pa da se više nikada ne čujemo.

Najviše zaboli ravnodušnost. Još jedna svađa u nizu, još jedan šamar u srce, još jedna uvreda iz strasti kroz stisnute usne… sve bih to preživela. I kao “mrzim što te volim", i kao “vrtimo se u krug" i kao “ovo ne ide dalje". Ali kad vidiš konačno da mu nije stalo, stane i krug, pa stane i srce, na tren ili dva. Ne znam dalje. Ubio si me tim pogledom bez emocija. Evo, ne znam dalje…

21.10.2013.

Nikada ne veruj prijatelju do kraja. I oni su ljudi, a ljudi dolaze i odlaze s koferima. Sa koferima tvojih tajni !!!

-Najbolja drugarica?
 Nemam.
-Kako nemaš?
Pa ne znam,tako je.
-Ne pričate više?
Mislim da ne, kažem ti, ne znam..
-Pa kako ne znaš? Šta se dogodilo? Posvađale ste se?
Ne, nismo u svađi, nisam ja ljuta, a ni ona. Nisam je povredila, ni ona mene, nešto grubo, mada donekle jesam povređena.
-Pa kako si povređena kada ništa nije uradila?
Jednostavno, otišla je. Udaljile smo se, ne čujemo se više. Znaš, nekada je znala, da me zagrli onako najjače kad me vidi, bez ikakvog razloga.. Znaš, brisale smo suze jedna drugoj, i manje više se tešile, uglavnom smo više pokušavale da oraspoložimo jedna drugu kada je bilo teško. Znaš, umela je da me zaluđuje po ceo dan, umela je da me nasmeje onda kada to nikome nije uspevao. Bile smo uvek tu jedna za drugu, i u dobru i u zlu. Ona. Ona nije samo moja najbolja drugarica, već je smatram i sestrom. Ali, eto. Udaljile smo se, ne znam kako... Otišla je, pronašla je novo društvo. Zaboravla me. Eto, to me je povredilo, što je sve te dane bacila u vodu i otišla sa drugima...

13.07.2013.

KadaAko jos je budna,s njom se mazi,jer mene nema, ne postojim…Kada odes kuci ona te ceka,ona prava,ja se toga bojim.Pa joj pricaj pricu iz pocetka,da me nema,ne postojim.

Šta li sam kog vraga vidjela u tebi. Ljubav? Ma ne, previše si ti zelen da bi osjetio značenje. Sreću? Bila je, priznajem, slatka , mala i brzo prolazna. Osmijeh? Da, još se sjećam tog ukusa na usnama. Kad se sve sabere i oduzme i nije neka suma. Najviše je one slatke boli, jer sam voljela što nisam smjela. I onog namjernog zaborava u kojem si jos uvijek bolji. Nije teško biti ravnodušan kad ne uložiš ništa, zar ne?

11.07.2013.

Biti zensko je stvar rodjenja.biti zena je stvar godina,ali biti dama je stvar izbora.

Budi vrhunac prefinjenosti u maloj crnoj haljini sa čašom vina u ruci.
Oličenje seksipila sa jakom šminkom na očima u uličnoj gužvi.
Budi odgovornost sa stilom u beloj košulji sa crvenim karminom i fasciklom ispod ruke.
Budi ona kojoj osete parfem u sred monotonije grada.
 Budi nečija princeza, a ne rob....
Ona koja zaslužuje doručak sa cvetom u krevet.
Ona koja će u satenskom bade-mantilu otvoriti šitom prozor, i nasmejana udahnuti još jedno sunčano jutro.
BUDI SVOJA.
Jer sve smo mi na svoj način posebne.Bile crne, plave, smeđe, mršave ili debele.

09.07.2013.

Ii koliko njih,potencijalno pravih odbijam čekajuci tebe-definitivno pogrešnog.

Srećom,ne smeš da mi nedostaješ,inače bih teško podnela to što te nema.
Znaš,dobro je ispalo to sa nama...Kao da nije ni bilo.
Baš smo lepo ravnodušni,zar ne?!
Ne umemo ni da se mrzimo.. Nemamo mi srca ni za to.

29.06.2013.

"On uvek negde luta..."

Odustajem.Dosta je bilo. Da smo trebali da budemo srecni zajedno,bili bi smo.
Mogla sam da se borim protiv celog sveta za nas,da si mi rekao samo jednu rec.
Ali ne,ti ne zelis to.Zelimo sasvim razlicite stvari. I ne mogu da te cekam.
Imala sam dvogodisnju torturu,jedva sam se oporavila,u poredjenju sa tim ovo "nase" je smesno.
Jer znam da cu sve preboleti kad-tad.
Ali ne mogu opet sebi da dozvolim to,da patim i cekam da me ti zavolis,da shvatis da sam vredna...
Da cekam nekog ko ne ceni sve sto radim za njega.
Ne bi bilo fer da opet to radim sebi,da se opet mucim tako.
Ti se lepo vrati u svoj svet koji cine lova,brza auta,skupa pica,lake devojke,putovanja,povrsnja zadovoljstva...To je ono sto tebe cini srecnim.
Ti si za "ponekad". A meni je vec odavno potrebno mnogo vise.
Ne brinem se za tebe,ti si zadovoljan svojim zivotom,uvek ces se snaci,ja sam za tebe samo jedna u nizu "lutkica" koje su prosle kroz tvoj zivot...
Da citiram Sasu: "Njemu su zene bile i bice stanice pored puta,on uvek negde luta...Sa njim su dani k'o so na rani,za ljubav on ne mari."
Steta. Mozda nekad,za par godina,ti i ja opet budemo imali neku sansu...
(bio si i ostaces moj ideal muskarca kad je fizicki izgled u pitanju :mrgreen:)
 Ali sada ne. Zbogom lepii.

24.06.2013.

Eto...Samo to zelim.

Želim da se igramo žmurke i da ti poklonim svoju odeću i kažem da mi se sviđaju tvoje cipele i da sedim na stepenicama dok se kupaš i masiram tvoj vrat i ljubim tvoja stopala i držim te za ruku i da idemo negde da jedemo i da mi ne smeta kad pojedeš moju porciju i da se nađemo kod Rudija i pričamo o proteklom danu i da kucam tvoja pisma i nosim tvoje kutije i smejem se tvojoj paranoji i da ti poklanjam kasete koje ne slušaš i da gledamo sjajne filmove i da gledamo očajne filmove i da negodujem zbog radio programa i da te fotografišem dok spavaš i da ustajem da ti spremim kafu i pecivo i da idemo kod Florent da ispijamo kafu u ponoć i da mi ti kradeš cigarete i nikad ne možeš da nađeš šibicu i da ti pričam o TV programu od prošle noći i da te vodim kod očnog lekara i ne smejem se tvojim šalama i da te želim ujutru,ali te puštam da spavaš još malo i da ljubim tvoja leđa i milujem ti kožu i kažem ti koliko volim tvoju kosu,tvoje oči,tvoje usne,tvoj vrat,tvoje grudi,tvoju zadnjicu i da sedim na stepeništu pušeći dok tvoj komšija ne dođe kući i da sedim na stepeništu pušeći dok ti ne dođeš kući i da se brinem kad kasniš i obradujem kad stigneš ranije i da ti poklonim suncokrete i dođem na tvoju zabavu i igram dok sve ne zadivim i da mi je krivo kad zabrljam i da se radujem kad mi oprostiš i da gledam tvoje slike i želim da si oduvek bila tu i da čujem tvoj glas u svom uhu i osećam tvoju kožu na svojoj koži i da se uplašim kad pobesniš i jedno oko ti pocrveni,a drugo poplavi i tvoja kosa očešljana nalevo i tvoje lice orijentalno i da ti kažem da izgledaš divno i da te smirujem kad se uznemiriš i grlim kada te boli i da te želim kad osetim tvoj miris i da te vređam svojim dodirom i da cmizdrim kad sam pored tebe i da cmizdrim kad nisam i da se odmaram na tvojim grudima i ušuškam te noću i da se smrznem kad ti uzmeš ćebe i skuvam kad ga ne uzmeš i topim kad se osmehuješ i rastapam kad se smeješ i da ne razumem zašto misliš da te odbacujem kad te ne odbacujem i da se čudim kako možeš i da pomisliš tako nešto i da se pitam ko si ali te prihvatam bez obzira na to i da ti pričam o anđelu drveta i začaranom šumskom dečaku koji je preleteo okean zato što te je voleo i da ti pišem pesme i pitam se zašto mi ne veruješ i da osećam to tako duboko da ne mogu da nađem reči i da ti kupim mače koje posle zamrzim jer mu posvećuješ više pažnje nego meni i da te zadržavam u krevetu kad moraš da kreneš i plačem kao beba kad konačno odeš i da ubijam bubašvabe i kupujem ti poklone koje ne želiš i posle ih nosim nazad i da ti predložim da se udaš za mene i ti ponovo kažeš ne i da nastavim da te pitam jer iako ne veruješ da mislim ozbiljno mislim od prvog puta i da lutam kroz grad osećajući kako je pust bez tebe i da želim ono što ti želiš i mislim kako gubim sebe ali znam da mogu da ti verujem i da ti ispričam najgore o sebi i pokušavam da ti dam najbolje od sebe jer ti ne zaslužuješ ništa manje i da odgovaram na tvoja pitanja i kad radije ne bih i kažem ti istinu i kad ne želim i pokušavam da ne prećutim ništa jer znam da ti tako više voliš i da mislim da je sve gotovo ali ostajem još samo deset minuta dok me ne izbaciš iz svog života i zaboraviš na mene i da pokušavam da ti priđem bliže jer je divno upoznavati te i u potpunosti vredno truda i da pričam s tobom na lošem nemačkom i još gorem hebrejskom i vodim ljubav s tobom u tri ujutru i nekako nekako nekako uspevam da izrazim delić sveprožimajuće bezuslovne nepokolebljive posvećene beskrajne ljubavi koju osećam za tebe.


Stariji postovi




KALENDAR



LOGO BLOGA

The Show Must Go On...


MOJI PRIJATELJI

Journey
Ostavit cu sve, ali nju ne mogu, ne.
look little Alice, this isn't Wonderland
Početak početka je svuda. Kraj kraja je u nama.
Emotivna cicija.
It's all in your head, Elena.
neka lutko, uredu je...
nisam te nikad pazio..
pametna i luda.
xxss.
Ovdje je osmijeh događaj.
objasni me meni.
I hate needing people more than they need me.
Postoje neki drugi svjetovi..
U pocetku ljubav,u zivotu mrznja,na kraju sjecanje
Poslije tebe ničeg nema , sto bi duša poželjela
I noćas radi bol za tebe.
zagrli me i ne moraš mi ništa reći ...
~ Oprosti im, nacrtat ces sebi osmijeh opet
..I sve se jednog dana svede na: "Secas se?"
Čuješ tišinu? Prolazi vrijeme.
Od ljubavi do mržnje
‎Ne brini, mili. Spominjat ćeš ti mene još.
savršeno ignorišem sve što miriše na ljubav.
Hvala za uspomene.
sa tobom ponovo učim da letim.
više...


MOJI LINKOVI




Nijedan je nece voljeti kao ja,al’ dzabe...I kako onda da te ne ubije kad ljudi kazu ”Bice bolje,doci ce neka nova ljubav.” Nece!...A ako i dodje bice nevazna naspram nje.

Stvorena sam da se dopadam i tu se nista ne moze izmeniti.
Potpetica mi je suvise visoka,struk mi je suvise vitak,a grudi su mi suvise cvrste. Kolutovi oko ociju suvise modri. A onda i zatim takva sam kakva sam,dopadam se onome kom se dopadam i sta se sve to vas tice? Ono sto mi se dogodilo,da ja sam volela nekog,nekog ko me je voleo,kao deca sto se medju sobom vole,i znaju prosto da vole,da vole,vole,vole.I zasto me onda ispitivati?
Ja sam ovde samo zato da vam se dopadam.
I nista se tu ne moze izmeniti.



Jebiga...Ne znam kako,ali moji snovi se nikada ne ostvaruju...

Neki me vole,neki osporavaju,ali to niti usporava moj jedrenjak,niti mu dodaje vetra...Jesi ili nisi,odavno mi je poznato...I sumnjam da posle svih ovih godina postoji jos ponesto sto bih o sebi saznala od nekog drugog.



Ne bih ti prigovorila,vjeruj mi.Od mene su odavno svi digli ruke...Ali dobro sam,jos se drzim...Na kraju krajeva,volim samocu.Samo me ona jos nikada nije izdala.

Jos zazvoni tvoj smeh mokrim ulicama kad smo umeli sve,kad si cuvala nas kao tajnu od svih...Sad zivis kraj njih,taako dosadnih!
"On je promasaj moj,nista vise od tog!" - da l' zaboli ta laz moja princezoo?



Kako mogu ja da usrecim nekog,kad ni sama nisam srecna??

Nikad dovoljno plava,bogata i mrsava.



BROJAČ POSJETA

29523